Gde bismo bili bez oca?

Zamislite trenutak vaš život, ali bez oca. Možda biste i dalje postojali, ali ne biste bili isti. Njegov uticaj, bilo vidljiv ili suptilan, oblikovao je vaš pogled na svet, način na koji rešavate probleme, način na koji se nosite sa izazovima i čak kako izražavate emocije.

Danas se uloga oca menja i sve je više porodica u kojima je otac odsutan. Dok je šezdesetih godina prošlog veka samo 10% dece odrastalo sa samohranim majkama, danas je taj broj skočio i do 40%. Iza statistike stoji realnost – deca koja odrastaju bez oca imaju veće šanse da se suoče s finansijskim teškoćama, lošijim akademskim rezultatima, pa čak i manjim fondom reči u ranom uzrastu. A šta tek reći o emocionalnom zdravlju?

Naučnici su otkrili da geni nasleđeni od oca mogu imati veću izraženost od onih majčinih. Otac određuje pol deteta, ali i prenosi rizike poput srčanih bolesti, dok s druge strane, oblikuje i osobine poput odlučnosti, hrabrosti i načina suočavanja sa životnim izazovima. Čak i vaši zubi mogu više ličiti na njegove nego na majčine. (Naučni dokazi o X i Y hromozomima)

Ali otac nije samo skup hromozoma i naslednih faktora. On je onaj koji vas je možda naučio kako da vezujete pertle, kako da padnete i ustanete, kako da gledate svet hrabro, bez obzira na prepreke. Možda je bio strog, možda popustljiv, možda je ćutao dok ste pričali, ali njegova prisutnost ( ili nedostatak prisutnosti ) oblikovala je vašu sliku o sebi i svetu.

Očevska figura nije luksuz, već potreba i trebalo bi da se podrazumeva. Kada je prisutan i angažovan, dete ima veće šanse da odraste u stabilnu osobu. Kada ga nema, to stvara prazninu koju nije lako popuniti.

Zato, ako imate priliku da budete prisutan otac, iskoristite je. Jer gde bismo bili bez oca? Možda na istom mestu, ali sigurno ne isti ljudi.