Laž

Laž kao takva se pominje ili se ne pominje. Uglavnom imamo varijantu da ljudi izgovaraju „Ja ne volim kada neko laže”,  “Ja ne lažem“, “Moja vrednost je istina“, “Treba biti iskren“, “Treba reći direktno i biti transparentan“ i tako dalje. Najviše kod nas na Balkanu, većina voli da kaže da smo direktni, možda nas drugi doživljavaju kao agresivne, ali mi smatramo da govorimo istinu. Međutim, istina je malo drugačija, tj. laž je svakodnevnica. Laž je konstanta. Čak i kada sklonimo to „skrivanje istine“, čak i kada ne izgovorimo istinu, to može biti laž. Pored tih skrivanja istine, svaki dan ima i puno direktno izgovorenih laži.
Da li smo svesni koje laži izgovaramo?
Koliko ima patoloških lažova koji nemaju nikakvu dijagnozu od lekara, jer niko zapravo ne ide kod lekara za tako nešto?
Koliko verujemo u svoje stare zaključke koje smo stvorili pre 20 – 30 godina i nismo ih preispitali?

Koliko lažemo sebe o tome šta možemo, šta ne možemo, koliko smo jaki, koliko smo edukovani?
Koliko je laž povezana sa našim uverenjima?

Oblik laganja koji svakako utiče negativno na okruženje, na posao koji obavljamo, na ljude koji nas okružuju, na ostvarenje ličnih planova, na one koje volimo. Pored tog uticaja, onaj najveći i najvažniji je uticaj na mentalno zdravlje osobe koja je na ovom nivou laganja. Ovo je laganje koje nastaje iz neznanja naših pravih i realnih vrednosti, veština, znanja, iskustva, sposobnosti. Nastaje jer prosto ne vidimo za šta smo sve sposobni i šta nas to zaista čini srećnim. Na ovom nivou retko ima zlonamernih laži već se mnogo više pojavljuje laganje iz neznanja. Naša kultura i istorija kroz koju smo prošli, nije podržavala lični razvoj i razumevanje ličnih potreba i vrednosti na pravi način. Mnogo više je podržavala poslušnost, poniznost i autokratiju. To vreme je trajalo dugo i svakako je snažno uticalo na lično poimanje toga šta je za nas važno, a to je pre svega spoznaja ličnih uverenja i sposobnosti. Mnoštvo je primera iz života i sa posla koji ovo dokazuju, ali to nije tema.
Uzrok laganja kod osoba koje su na ovom nivou je čisto ne poznavanje sopstvene ličnosti, manjak osvešćenosti da je to uopšte važno i nedostatak znanja o tome kako se uopšte upoznati sa sopstvenom ličnošću. Zašto utiče negativno na mentalno zdravlje? Zato što osobe na ovom nivou, jako dugo žive u neskladu, neskladu koji ne mogu da prepoznaju, a evidentno trpe posledice koje vide ali im ne znaju uzrok. Veliki broj ljudi koristi medikamente i supstance za smirenje, a nemali broj ljudi koristi i jače lekove zarad zalečenje simptoma koji se površno tretiraju.

Ovde smo već u grupi ljudi koji vide malo više i osposobljeni su da prepoznaju obrasce i uzroke ponašanja, kako kod sebe, tako i kod drugih. Osobe na ovom nivou laganja su donekle ušli u razumevanje svoje ličnosti, ali zašto donekle? Stigli su do dela koji ih plaši, do dela gde je potrebno otvoriti odredjena vrata, a nemaju hrabrosti da nastave dalje. Plaše se onoga što će potencijalno tamo naći i spremniji su da ostanu u tim prostorijama, koje su do tog momenta otkrili i taj prostor prepoznaju kao dovoljan za život koji vode. E sada, kako oni lažu? Oni takođe lažu bez zlih namera, ali ne uvek nužno.
Na ovom nivou je laganje o tome šta je iza svih tih neotvorenih vrata. Ljudi izmišljaju iskustva, događaje kroz koje su prošli, preuveličavaju dijaloge koje su vodili ili vreme koje su proveli sa društvom ili porodicom. Dodaju sitnice i detalje kojih nije bilo i tako ulepšavaju limitarana iskustva, koja su isključivo bila limitirana jer nisu u njih ušli kompletni. Laganje takođe može da bude o sposobnostima koje imaju, o znanjima koje su stekli, o detinjstvu, o odnosima, o mnogo čemu. Sve sa ciljem da se prikažu u najboljem mogućem svetlu i da podsvesno budu sigurni da kroz ona vrata i ne moraju da prođu.
Znamo ovakve ljude, oni su samo malo uplašeni i treba ih podržati. Oni su jako sposobni za nešto mnogo bolje, što će ih možda dovesti do toga da ne lažu, ali možda i neće. Dovoljno je znati da mogu mostati mnogo bolji za sebe i za ljude koji ih okružuju.

Ovo je nivo gde ljudi lažu iz zle namere! Ovo su jako osvešćene osobe, one koje su sami prepoznali način kako razumeti sebe, razumeti svoje potrebe i shvatiti šta to čini zadovoljnima ljude kojima su okruženi. Postoje i oni koji su nastavili sa dubljim razumevanjem kompletnog mehanizma, tako što su prihvatili podršku drugih na putu njihvog razvoja, ali samo sa jednim ciljem. Cilj ovim ljudima je da osvoje više. Da osvoje više novca, pažnje, poslovnog uspeha, slave, hrane za ego i slično. Kod osoba iz ove grupe su ciljevi uglavnom upitni, reklo bi se pogrešni, a iz njihove perspektive jako ispravni. Ovaj nivo laganja je svesno-manipulativno laganje, sa jasno definisanim ciljem. Retko se sreću, ali postoje i oni koji su prihvatili ovakav stil života i žive svaki trenutak tako. To suštinski znači da čak i kada su sami, žive sa ovim stavom i uverenjima.

Da ne bi nekome delovalo tmurno, naravno da ima i onih koji su ušli duboko u lični razvoj, onih koji su otvorili mnoga vrata i jedva čekaju da otvore ona neotvorena, onih koji svakog dana razumeju sebe više i više, a empatično shvataju osećanja i situacije ljudi koji ga okružuju, onih koji samo malo lažu ili ne lažu… Takvih je malo, ali postoje i ako naiđete na takvog, zadržite ga uz sebe koliko god je moguće. Ne dajte mu da ide, dišite isti vazduh kao i on, učite uz njega, stvarajte zajedno, smejte se i plačite zajedno, i tako, malo po malo, učinite društvo boljim. Na kraju ako treba, malo i lažite zajedno, jer je to nešto na šta nas primorava mozak nesvesno i nije se lako sa tim izboriti.

Autor – Štibl Ivan