Siguran sam da se skoro svakom muškarcu dogodilo da mu je nekada neko rekao „Hajde, budi muško“. Možda postoje oni srećnici koji to nisu slušali svakoga dana tokom odrastanja, ali su i oni to potencijalno čuli od trenera, drugara, strica ili nekog drugog iz njihovog okruženja. Možda opasnija poruka od poruke „Budi muško“ leži u onoj kada se to ne izgovori, a jasno je da se to misli. Tada snažnije prihvatamo poziv da budemo „muško“ iako ne znamo šta to uopšte znači.
Veliki broj nas ne pronalazi, duboko u našoj psihi i biću, ovaj zahtev da budemo muško. Živi sa tim svakoga dana i nesvesno ili podsvesno donosi određene odluke. Neko pronađe taj zahtev i veruje da je potpuno na mesto. Razume ga na neki svoj način i ide ka tome da svakoga dana bude muško. Da slučajno neko ne vidi da on nije muško, a ponovio bih, u isto vreme ne zna šta to „muško“ znači. Na kraju imamo i jako mali broj ljudi koji spozna da je to negde u njemu, da nosi dugo godina, shvati da mu jurnjava za ostvarenjem tog zahteva apsolutno ne pomaže i onda odluči nešto sa tim da uradi.
U ovom tekstu ću se potruditi da predstavim kako to izgleda iz mog ugla i kako Ćalac kapacitet i model STUB možda može u tome da pomogne.
Za početak bih samo napomenuo da taj zahtev da budemo muško, nije loš, zao i pogrešan zahtev. On je zapravo iz najbolje namere nastao jer ljudi koji su ga uputili nisu znali dalje od toga. Oni takođe nisu znali da to šteti jednom muškarcu i da može da prouzrokuje velike posledice. To na primer može da izgovara čovek koji voli svog sina i koji na jedini način koji zna pokušava da ga pripremi za svet. Tada ne zna da će dečak tog dana naučiti nešto što će ga pratiti sledećih decenija, a to je zapravo malo drugačija poruka: „Ono što osećaš, ne pokazuj.“ „Ono što boli, ne pominji“. „Emocija pokazuju žene, muško ne. (Muškarci su jači od žena)“.
Kasnije će taj dečak, pa momak, pa muškarac, razviti neke veštine i do svoje četrdesete, taj će znati tačno kako da amortizuje gubitak posla mirnim licem, kako da izdrži svađu, kako da stoji na sahrani roditelja i „bude oslonac porodici“. Ono što neće znati je kako da prepozna šta zapravo oseća, dok ga to polako ali sigurno iznutra ubija.
Zašto smo ovako vaspitani?
Na Balkanu „Budi muško“ jeste roditeljska rečenica, što je nasleđe generacija koje su preživljavale ratove, siromaštvo i gubitke, gde je emocionalna kontrola zaista bila alat opstanka. Deda koji je izgubio brata u ratu i sutradan otišao na njivu nije bio hladan čovek bez emocija. Bio je čovek kome niko nije pokazao drugi način da funkcioniše dalje, u svetu koji mu nije davao vremena za žalost. Nisu imali dovoljno izvora znanja, dovoljno podrške i verovali su ono što čuli, a imali su prilike da čuju jako malo.
Jedan od najvećih problema je što smo tu „strategiju opstanka“, korisnu u ekstremnim okolnostima, pretvorili u podrazumevani način da se nosimo sa običnim danom, tokom svađe oko računa, sa detetovom školom, sa razočaranjem na poslu. Alat za preživljavanje rata postao je alat za preživljavanje jednog običnog dana. Alat za preživljavanje smo nastavili da koristimo a potreba za preživljavanjem je nestala. Danas je potrebno mnogo više pažnje posvetiti svesti kao nečemu pozitivnom i besu kao nečemu negativnom, koji nas odvlači u akcije i korake koje nemaju nikakve veze sa preživljavanjem. Preživljavanje nam je obezbeđeno. Ne govorim sada o kvalitetu života, govorim o pukom preživljavanju koje nam je obezbeđeno. Malo hrane, krov nad glavom, voda, vazduh.
Tu nastaje problem enormnih razmera. Muškarac, makar trenutno, nema ulogu da obezbedi svojoj porodici i sebi da prežive, već ima potpuno drugačiju ulogu, koju ukoliko ne razume, snosi teške psihološke, fizičke, socijalne i društvene posledice.
Pravi muškarac kao tabu
Odlučio sam da se ovaj tekst zove ovako jer se sve vrti oko ovog zahteva, da budemo muško. Uz taj zahtev, makar ovde na Balkanu, ali primetili smo vrlo slična uverenja i društvene norme u drugim zemljama, postoji i ono čuveno „Muškarci ne plaču“, „Ne budi mekušac“, „Videće te neko“, „Kako ja ne plačem“, „Vidi kako je tvoja sestra/brat jaka“. Svaka od tih rečenica uči isto:
Emocija je problem koji treba ukloniti, a ne informacija koju treba razumeti.
Psiholog Ronald Levant je ovaj fenomen još devedesetih nazvao *normativna muška aleksitimija*. Pročitao sam dosta njegovih članaka i tekstova, ne sviđa mi se naziv jer ga ne razumem ali takav je. Ono što razumem je da upravo govori o ovome što je i kod nas prepoznato kao veliki problem. Ovo naziva stanjem, on kaže da to nije bolest. Stanje u kojem muškarac odrasta sa smanjenom sposobnošću da prepozna i imenuje sopstvena osećanja, jer ga je socijalizacija sistematski učila da to ne radi. Iako je stanje, višegodišnji život na ovaj način, povećava šanse da se razviju mnoge bolesti, koje mogu ozbiljno ugroziti kvalitet života jednog muškarca i njegove porodice.
On takođe naglašava da je važno razumeti da muškarci ne osećaju manje, već da mnogi nikad nisu dobili rečnik za ono što osećaju. Ja sam zato, na našoj Ćalac IG stranici, delio besplatno spisak emocija, sa jednostavnim objašnjenjem za svaku, koja mnogo može da pomogne.
Američko psihološko udruženje (APA) je 2019. godine, posle više od četrdeset godina istraživanja, prvi put izdalo smernice za rad sa dečacima i muškarcima u kojima eksplicitno navodi da tradicionalna muška socijalizacija, emocionalna kontrola, dominacija, potiskivanje ranjivosti, nosi merljivu psihološku štetu.
Šta se pobrka u našem telu i našoj glavi?
Kada dečak nauči da „budi muško“ on zapravo nauči „sakrij“. On postaje prividno muško spolja jer je samo sakrio emociju ili bolje reći, premešta je u telo, u vezu, u zdravstvene probleme, u alkohol, u zavisnosti, u poslovne gubitke i slično.
Direktor koji mirno prihvati informaciju o lošem poslovnom koraku, ne znači da je nezainteresovan ili miran po prirodi. Priseban je zato što je naučio da prepozna emociju, da je imenuje i da zna šta sa njom da radi, a ne da je sakriva. Otac koji ostane smiren kad mu se dete razboli nije smiren zato što mu nije stalo. Smiren je zato što je mu je stalo i radio je na tome da bude najbolji mogući svojoj deci, kada im najviše treba.
To je razlika između potiskivanja i regulacije. Potiskivanje kaže: ovo ne postoji. Regulacija kaže: ovo postoji, evo šta ću sa tim.
Ćalac princip izričito naglašava da svaki pojedinac postaje bolji, pre svega prvo za sebe, onog trenutka kada svesno, odgovorno i iskreno prepozna svoje kapacitete, a onda pronađe način kako da ih razvija.
Taj pristup je suštinska razlika koja menja ceo život u braku, sa decom, na poslu, u pregovorima, na plaži. Zato smo je pretočili u alat koji možeš da primeniš uvek.
STUB — model stabilnog muškarca
STUB je jednostavan algoritam za trenutke kada te emocija nadjača, kao na primer: ljutnja u svađi, panika pred važnom odlukom, frustracija sa detetom koje ne sluša.
Model ima četiri koraka:
S — Smiri. Pre nego što bilo šta kažeš ili uradiš, regulišeš telo. Dah, tempo, pauza od par sekundi. Pokušaš da potpuno okreneš misli ka svom fizičkom telu. Ovo apsolutno nije „Budi muškarac“ nego ostani gde jesi i gledaj da prepoznaš sebe.
T — Tumači. Šta se zaista dešava? Ne ono što izgleda da se dešava, nego ono iznutra. Da li si ljut, ili si zapravo povređen? Da li se svađaš oko sudova u sudoperi, ili oko toga da si ignorisan?
U — Usmeri. Šta zapravo želiš da postigneš u ovom trenutku? Da pobediš u svađi, ili da te partnerka razume? Da dete oseti strah, ili da nauči granicu? Da dobiješ sigurnost ili da ti kontrolišeš?
B — Biraj. Odluka koja je u skladu sa tim ko želiš da budeš. Zanemariš onaj prvi impuls, samo gledaš oko sebe i razmisliš dobro ko ti želiš da budeš sebi i svojim voljenima.
Naš projekat #DJMDB (DokJošMožešDaBiraš) je mnogo direktniji jer osvešćuje to da nećemo uvek moći da biramo. Iako nam deluje da hoćemo i da ćemo uvek imati opcije, ove opcije koje imamo danas nećemo uvek imati. Druge će postojati, ali ove danas neće. Birajte pametno svaki korak jer sigurno postoji nešto mnogo vredno u vašem životu, a smatrate ga vašim, smatrate da vam tek tako pripada i da oko toga nema potrebe da se trudite. To nije tako, jer ništa ne ostaje i ne živi ako se neko oko tog nečega ili nekoga ne potrudi.
Zašto je ovo mali deo jednog Ćalac kapaciteta
STUB je prvi alat unutar onoga što u Ćalac metodologiji zovemo Kapacitet Stabilnosti, sposobnost da ostaneš pribran pod pritiskom, umesto da pritisak upravlja tobom. To je temelj, jer bez njega ni jedan drugi kapacitet ne funkcioniše i ne može da raste. Ne možeš da gradiš poverenje u vezi, ne možeš biti prisutan otac, ne možeš voditi tim, ako prvo ne znaš šta da radiš sa sopstvenom emocijom u trenutku kad eksplodira.
O ostalim alatima osnovnog Ćalac kapaciteta i o ostalim Ćalac kapacitetima, pisaću u narednim tekstovima. Ali sve počinje ovde, sa jednom rečenicom koju smo generacijama izgovarali deci sa najboljom namerom, a koja ih je učila upravo suprotno od onoga što im je bilo potrebno.
Šta su posledice ako ne reagujemo
Cena se na kraju vidi u najgrubljoj mogućoj statistici. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, muškarci globalno umiru od samoubistva više nego duplo češće od žena, a u pojedinim visoko-razvijenim zemljama taj odnos je i tri do četiri puta veći. Ovo nije jedini razlog te statistike naravno, ali nemogućnost da se emocija prepozna, imenuje i podeli pre nego što postane nepodnošljiva, jeste jedan od najbolje dokumentovanih faktora.
Postoji nešto što nije statistika i što lično mnogo više volim. To je ono što gledamo svakoga dana oko nas. Pogledajte na poslu vaše kolege koje su na visokim pozicijama. Pokušajte da prepoznate razliku između onih koji pokazuju stabilnosti i iskreni mir i onih kod kojih se vidi nešto potpuno suprotno. Nemojte do da delite i da „tračarite“ sa kolegama, pogledajte za sebe. Pokušajte te ljude da razumete jer postoji velika šansa da su tako naučeni i da veruju da je to najzdravije i najbolje za njih i njihovog poslodavca.
Onda u nekom trenutku pogledajte sebe. Prepoznajte svoje raspoloženje i sposobnog smirenog i zdravog reagovanja na okruženje. Prepoznajte koliko okruženje utiče na vaše lično zadovoljstvo i pronađite poveznicu sa ovim tekstom.
Statistike su jako korisne, moramo ih pratiti i nije dobro ako ih potpuno ignorišemo, ali jako je važno da gledamo oko nas i da ne zanemarujemo jasno vidljive signale.
Budi muško!
Izvori i istraživanja pomenuti u tekstu
https://journals.sagepub.com/doi/10.1111/1467-8721.00152
https://ourworldindata.org/data-insights/suicide-rates-are-higher-in-men-than-women