Iluzija znanja

Svaki dan smo preplavljeni ogromnim brojem informacija, što se drastično razlikuje od načina na koji smo funkcionisali pre samo desetak godina. Ljudski mozak, prema istraživanjima, može da obradi istovremeno oko četiri informacije (± jedna do dve), pa je već na početku jasno da ne možemo apsorbovati sav sadržaj koji nam se plasira. No, pravo pitanje nije samo koliko informacija primamo, već koliko ih zapravo usvajamo i razumemo i šta od njih ostaje u našem dugoročnom znanju nakon samo nekoliko minuta?

Ali hajde da odemo korak dalje. Zamislimo da su svi ti izvori pouzdani i da su informacije koje konzumiramo tačne. Šta je to što iz njih zaista naučimo? U praksi, često nastupamo s velikim samopouzdanjem, verujući da smo eksperti u određenim temama samo zato što smo nešto gledali, čitali ili slušali. Ako smo to ponovili nekoliko puta, utisak stručnosti se dodatno pojačava. To vidimo u svakodnevnim razgovorima o politici, poslovanju kompanija u kojima nikada nismo radili, sportu, tuđoj deci, porodičnim odnosima ili čak kompleksnim ličnim izazovima drugih ljudi. Međutim, ponavljanje pasivnog iskustva ne doprinosi stvarnoj ekspertizi ali ima značajan uticaj na nešto drugo.

Naime, istraživanja pokazuju da samo gledanje ili čitanje o nekoj veštini značajno povećava našu percepciju sposobnosti, iako realno ne unapređuje samu veštinu. Drugim rečima, možemo biti duboko uvereni da bismo nešto lako izveli, iako u praksi nemamo ni osnovnu kompetenciju. Ključni problem je što taj osećaj lažne sigurnosti može dovesti do neadekvatnih odluka i prebrzog donošenja zaključaka.

Da bismo izbegli ovu zamku, neophodno je kontinuirano preispitivati sopstvena znanja i veštine, ali i testirati ih u realnim situacijama. Znanje se ne gradi pasivnim posmatranjem, već aktivnim primenjivanjem, vežbanjem i eksperimentisanjem. Prvi korak može da bude vežbanje u sigurnom okruženju, a zatim postepeno prelazak na javnu primenu, gde možemo dobiti povratne informacije i dodatno unaprediti svoje sposobnosti.

Kada je reč o iluziji znanja i stručnosti, ili drugačije nazvano prekomernog samopouzdanja, postoje istraživanja koja govore o tome da je više izraženija kod muškaraca. To apsolutno ne znači da postoje primeri gde  je situacija obrnuta, ali možemo se osvrnuti oko sebe i sami proceniti kakav je odnos. Svakako je tema o kojoj može da se razmisli i kada je reč o muškarcima i kada je reč o ženama.

Osvestiti ovu iluziju ključno je za razvoj kritičkog mišljenja i profesionalnog napretka. Kada postanemo samokritičniji, drugačije ćemo slušati sagovornike, pažljivije procenjivati informacije i biti spremniji za privatne i poslovne izazove. Istovremeno, ova svest može poslužiti i kao dodatna motivacija za istinsko usavršavanje, umesto oslanjanja na subjektivni osećaj stručnosti.

Naravno, pasivno konzumiranje sadržaja nije nužno loše – kome prija, neka u tome uživa. Ako ništa drugo, dokazano je da povećava motivaciju. Ali prava vrednost dolazi tek kada odlučimo da pređemo iz sfere posmatranja u sferu delovanja.

Izvor za dodatno informisanje i edukaciju: royalsocietypublishing.org